Je­dan od naj­tra­že­ni­jih ben­do­va u re­gi­o­nu, gru­pa Mi­li­gram, No­vu 2017. go­di­nu do­če­ka­će u pre­sti­žnom be­o­grad­skom ho­te­lu Ha­jat, a od­lič­nu ener­gi­ju po ko­joj su pre­po­zna­tlji­vi pre­ni­je­će već 1. ja­nu­a­ra na Trg Ne­za­vi­sno­sti u Pod­go­ri­ci. Na­ja­vlju­ju­ći kon­cert u na­šem gra­du, Alek­san­dar Mi­lić Mi­li ka­zao je da se po­seb­no ra­du­je što će ima­ti pri­li­ku da po­ku­ša­ju da po­no­ve spek­ta­ku­la­ran na­stup u Pod­go­ri­ci pri­je če­ti­ri go­di­ne.
- Mi­li­gram će da­ti sve od se­be , svi­ra­će­mo svo­je pje­sme, i osta­le, šta god vi po­že­li­te da se svi što ljep­še pro­ve­de­mo. Po­seb­no mi je dra­go, jer moj ma­ma i ta­ta ži­ve i ra­de u Pod­go­ri­ci, što ću ima­ti pri­li­ku da sa nji­ma pro­ve­dem vri­je­me ko­jeg ne­mam baš pu­no zbog po­sla ko­jim se ba­vim. Že­lim da po­zo­vem sve, ne sa­mo iz Pod­go­ri­ce već i iz ci­je­log re­gi­o­na da do­đu jer mi­slim da će ener­gi­ja bi­ti naj­bo­lja, mo­gu da oče­ku­je div­ne pra­zni­ke pu­ne mu­zi­ke i po­zi­tiv­ne ener­gi­je - ka­zao je Mi­li.
Go­di­na ko­ja je na iz­ma­ku za gru­pu Mi­li­gram bi­la je vi­še ne­go uspje­šna što do­ka­zu­ju ve­li­kim bro­jem kon­ce­ra­ta u are­na­ma i na sta­di­o­ni­ma u ci­je­lom re­gi­o­nu, kao i broj­nim na­stu­pi­ma u Evro­pi i van nje. U raz­go­vo­ru za „Dan” Mi­li pri­ča o uspje­hu ko­ji su po­sti­gli, pla­no­vi­ma i no­vo­go­di­šnjim že­lja­ma...
Šta Vas je naj­vi­še usre­ći­lo u 2016. go­di­ni ?
- Me­ni cio ži­vot ide ne­ka­ko br­zo zbog tih tur­ne­ja i ono što me usre­ću­je ne sa­mo u ovoj već u sva­koj go­di­ni je po­ro­di­ca, dje­ca ne­ke nji­ho­ve po­bje­de, ve­li­ki kon­cer­ti. Mi­slim da je ova go­di­na za nas bi­la do­sta plod­na, uspje­li smo da za­dr­ži­mo svoj iz­raz i mu­zič­ki i ener­get­ski što je me­ni ja­ko bit­no da bih znao da li je Mi­li­gram na pra­vom pu­tu. Bi­lo je pu­no ve­li­kih kon­ce­ra­ta, do­šli smo ne­dav­no sa ame­rič­ke i ka­nad­ske tur­ne­je i jed­no­stav­no ono što ra­di­mo ima svog smi­sla i ute­me­lje­nja u lju­ba­vi pu­bli­ke i to je naj­ve­ći kom­pli­ment.
Po­sto­ji li ne­što što Vam je kva­ri­lo ras­po­lo­že­nje?
- Moj pro­blem je sa­mo umor, jer to je kon­stant­no - ne­ka­ko ne­ma spa­va­nja, to mi iz­gle­da pi­še u ho­ro­sko­pu.
Na šta ste naj­vi­še tro­ši­li vri­je­me?
- Na rad i od­mor sa po­ro­di­com, kad ot­pu­tu­je­mo ne­gdje da­le­ko, ali mo­ram da pri­znam da vo­lim da ra­dim. Kad sam u stu­di­ju ja sam na svom te­re­nu.
Če­mu ste se smi­ja­li do su­za?
- Bi­lo je ja­ko pu­no tih si­tu­a­ci­ja, cio bend či­ne vr­lo kre­a­tiv­ni i po­zi­tiv­ni lju­di, mu­zi­ča­ri - Alen, Mić­ko, Sreć­ko, Da­mir i Ne­ša. Mi smo jed­na ho­mo­ge­na sre­di­na ko­ja pro­la­zi ta­ko i tu bu­de sva­šta ali uglav­nom pro­đe sve u po­zi­tiv­nom ras­po­lo­že­nju.
Šta Vas je naj­vi­še in­spi­ri­sa­lo?
- Ove go­di­ne ni­sam po­čeo da spre­mam no­vi Mi­li­gram jer u ovom tre­nut­ku ima­mo jed­nu ve­li­ku po­nu­du za ino­stran­stvo i on­da pre­ba­cu­jem pje­sme za stra­ne je­zi­ke. To će se po­ja­vi­ti po­lo­vi­nom sle­de­će go­di­ne, i to mi je tre­nut­no kre­a­tiv­na in­spi­ra­ci­ja.
S kim ste se naj­vi­še dru­ži­li?
- Svo slo­bod­no vri­je­me pro­veo sam sa po­ro­di­com.
Šta bi­ste sa gu­štom po­no­vi­li i na­red­ne go­di­ne ?
- Po­no­vio bih da u Pod­go­ri­ci sad bu­de još bo­lji i ve­ći kon­cert ne­go kad smo bi­li na Ska­li­na­ma pri­je če­ti­ri go­di­ne.
Oko če­ga ste se po­seb­no tru­di­li?
- Ja se uglav­nom tru­dim oko to­ga da ono što se po­nu­di pu­bli­ci i na al­bu­mi­ma ima i na kon­cer­ti­ma. Da to bu­de ne­što stva­r­no vri­jed­no pam­će­nja i to je me­ni od ma­lih no­gu ne­ki im­pe­ra­tiv ku­da ja ru­kvo­dim svoj rad i ka­ri­je­ru. Uspjeh do­đe ili ne do­đe sam po se­bi, va­žno je da se čo­vjek tru­di u ono­me što vo­li.
U če­mu ste za­bu­ša­vi­li?
- Za­bu­ša­vao sam u svom zdra­vlju, spa­va­nju , spor­tu , uglav­nom u ovim pa­met­nim stva­rima.
Anela šabotić


Kon­cert na Ska­li­na­ma se pam­ti za­u­vi­jek

Je­dan od pr­vih ve­li­kih kon­ce­ra­ta ka­da je na­sta­ja­la gru­pa Mi­li­gram bio je upra­vo na Ska­li­na­ma u Pod­go­ri­ci pri­je če­ti­ri go­di­ne. Na­stup pred oko 10 hi­lja­da lju­di u tom tre­nut­ku im je zna­čio mno­go.
- To je bi­lo fan­ta­stič­no, ono što će me­ni osta­ti vječ­no u sje­ća­nju, taj pri­zor na bi­nu kad iza­đe­te i kad onaj most svi­je­tli i ogle­da se u ri­je­ci i sad kad pre­kri­je­te to sa de­set hi­lja­da lju­di ta fo­to­gra­fi­ja do kra­ja ži­vo­ta mi ne­će iza­ći iz gla­ve. To je bi­la to­li­ko jed­na div­na fo­to­ge­nič­na stvar sa­mim tim ener­gi­ja sa lju­di­ma ko­ji su ska­ka­li, vri­šta­li... Ja sam svo vri­je­me gle­dao go­re da slu­čaj­no ne­ko ne pad­ne sa sti­je­na, sje­ćam se da je to bi­la jed­na div­na ener­gi­ja – pri­sje­tio se Mi­li.


Bu­di­te svo­ji i sreć­ni

- Svim či­ta­o­ci­ma Dnev­nih no­vi­na „Dan” že­lim sreć­nu No­vu go­di­nu. Da bu­de­te svo­ji, uži­va­te u onom što ra­di­te i bu­de­te sreć­ni. Pu­no po­zdra­va od Mi­li­gra­ma.